„Значај мањинских медија“ била је тема округлог стола који је одржан данас у Малој сали Центра за културу Босилеград, у организацији удружења „Глас“-Босилеград.
Скуп је отворио Александар Димитров, председник удружења „Глас“-Босилеград, након чега су поздравне речи упутили Петар Данов, конзул Р.Бугарске у Србији и Димитар Василев, представник бугарске амбасаде у Београду. О распрострањености медија на бугарском језику у свету и њиховој важности говорили су Мартина Ганчева, координатор БТА за бугарске медије у иностранству и Валери Радолов, испред Агенције за Бугаре у иностранству.
Први панел на тему „Актуелно стање медија бугарске националне мањине у Србији“ отворио је Стефан Стојков, председник Националног савета бугарске националне мањине. Према његовим речима, Бугари у некадашњој СФРЈ су непосредно по завршетку Другог светског рата добили могућност информисања на матерњем језику, које се тренутно остварује кроз низ штампаних, електронских и онлајн медија, чија су седишта у Босилеграду и Цариброду. Додао је да је свака локална самоуправа у којој има више од 50% припадника одређене националне мањине у обавези да учествује у финасирању медија на њиховом матерњем језику. „Општина Босилеград издваја око 9 милиона динара годишње за лист „Ново братство“ и НРТВ „Босилеград“, чији је оснивач Национални савет“, прецизирао је Стојков.
„Информисање у срединама са већинским бугарским становништвом у Србији дели судбину осталих медија, како у Србији, тако и у Бугарској. Медији одавно нису коректив јавног мњења, скоро искључиво се баве информативним, али не и аналитичким новинарством. У циљу објективног информисања важно је веће учешће самих грађана кроз анкете, јавне дебате итд.“, изнела је у свом излагању Александра Димитрова, директорка и уредница НРТВ „Босилеград“.
О положају медија на бугарском језику говорили су и Драган Јовичић, испред РТВ „Цариброд“, Божидар Иванов, испред портала ФАР и Иван Николов, председник КИЦ „Цариборд“.
У другом делу дебате „Како раде и како се финансирају медији мађарске, хрватске и албанске националне мањине у Србији“, представници РТВ „Панонија“ из Суботице истакли су изузетно добре односе између актуелних власти у Србији и Мађарској, захваљујући којима су решена сва спорна историјска питања између две земље. „60% финансијских средстава РТВ „Панонија“ обезбеђује мађарска влада, а остала средства се остварују преко маркетинга, као и из покрајинског и републичког буџета путем конкурса“, изјавио је управник Фондације „Панонија“ Габор Агарди.
Драгица Благојевић, руководилац Групе за пројектно суфинансирање и развој медијског плурализма при Министарству културе и информисања РС је изјавила да је неопходно издвојити више средстава из државног буџета за конкурсе мањинских медија.
Ј.П.-НРТВ-Босилеград
Be the first to comment